Da mi je ova pamet bila u to vrijeme! Ovo je rečenica koja je veoma česti gost terapijske seanse. Sa sobom većinom donosi i određenu dozu krivice. Optuživanje sebe za nešto što nismo bolje i pametnije uradili. Zašto nismo postavili snažnije temelje i olakšali sebi sadašnjost i budućnost. Ta prošla persona smo i dalje mi. Malac ili klinka koji su radili najbolje što su mogli. Možda su i mogli i trebali bolje, ali prosto nisu. Možda i jesu bili glupi, bolje reći, glupo ponašali. Nisu imali sadašnje znanje, iskustvo i ožiljke. Možda su bili malo naivni i puni nade. Svaka odluka je najbolja odluka, jer je to jedina odluka koja je donesena. Svaki put je pravi put. Sve je moglo biti bilo što drugo. A imalo bi isto toliko značenja. To je život. Možemo upropastiti ovo malo života šta nam je ostalo ili možda naučiti stvari gledati iz jednog drugog ugla.
Kada sudimo prošlosti, sudimo iz sadašnje uzvišene mudre perspektive. Međutim, mi ne sudimo prošlosti, mi sudimo tom malcu ili klinki iz pozicije optužujućeg roditelja koji strogim prstom se nadvija poput velike crne sjene. Nastavljamo začarani transgeneracijski obrazac. Iz ove perspektive nema nastavka. Malac ili klinka postaju sve manji, skupljaju se, čvrsto rukama gurajući potkoljenice prema sebi dok istovremeno uplakano lice se pokušava sakriti među koljenima puno modrica. Ne čujemo jecaje tog malog djeteta od vike naših kritika. Ne čujemo bol zbog visine na kojoj se nalazimo. Potrebno se spustiti, čučnuti na njegov ili njezin nivo. Lagano podići to uplakano lice, smaknuti kosu sa suzavih očiju, pomoći mu da ustane i prije toplog zagrljaja reći: Zajedno do kraja!
Ensad Miljković RE&KBT Psihoterapeut & Supervizor
Ugovorite termin online psihoterapije: [email protected]
Naručite knjige – 15KM + poštarina:
1.Prvi ABC Mladog Psihoterapeuta
2.Sada & Ovde Moja Prva Meditacija
3.Male Metafore Velike Misli