Ljubav je strašna.
Strašna je.
Bolna je.
Plaši.
Dovodi vas u sumnju u sebe.
Osuđuje vas.
Udaljava vas od drugih ljudi u vašem životu.
Čini vas sebičnim.
Čini vas jezivim.
Čini vas opsjednutim vašom kosom.
Čini vas okrutnim.
Čini vas da kažete i uradite stvari koje nikada niste mislili da biste uradili.
(nešto nije uredu s tvojim svećenikom)
To je sve što bilo tko od nas želi, a pakao je kada tamo stignemo.
Zato nije čudo što je nešto što ne želimo raditi sami.
Naučen sam da ako smo rođeni s ljubavlju, onda je život u tome da odaberemo pravo mjesto da je stavimo.
Ljudi mnogo pričaju o tome, osjećajući se ispravno.
Kada se osjeća ispravno, to je lako.
Ali nisam siguran da je to tačno.
Potrebna je snaga da se zna šta je ispravno.
I ljubav nije nešto što rade slabi ljudi.
Biti romantičan zahtijeva pakleno puno nade.
Mislim da ono što misle jeste, kada pronađete nekoga koga volite, osjeća se kao nada.
Govor svećenika na vjenčanju – Fleabag
Pročitajte ostale postove na blogu: www.elis.ba/blog
Ensad Miljković RE&KBT Psihoterapeut & Supervizor
Ugovorite termin online psihoterapije: [email protected]